2. Ibnu Kudame, Allah mu se smilovao, rekao je: “Ucenje sihra i poducavanje sihru je kufr i mi ne poznajemo ikakva razmimoilazenja kod uleme po tom pitanju. Nasi su istomisljenici i Hanbelije koji kazu: “Smatra se nevjernikom sihirbaz koji poducava sihru ili ga cini, svejedno da li to smatra zabranjenim ili dozvoljenim.”[14]

3. Ebu Abdullah Er-Razi rekao je: “U ucenju sihra nema nista ruznog niti pokudenog. Ucenjaci su su slozni u tome. Razlog je cinjenica da je nauka sama po sebi nesto casno. Allah, dzelle sanuhu, kaze: “Reci: Zar su isti oni koji znaju i oni koji ne znaju?” Ako ne bismo izucavali sihr, kako cemo ga znati razlikovati od mu’dzize? Duznost nam je nauciti sta cini mu’dzizu nadnaravnom. Ono sto upotpunjuje vadzib smatra se takoder vadzibom. Ovo upucuje na to da je postizanje znanja o sihru vadzib, a ono sto je vadzib, ne moze nikako biti haramom niti pokudenim.[15]

4. Hafiz Ibnu Kesir, Allah mu se smilovao, rekao je: “Rijeci Er-Razija su diskutabilne sa nekoliko aspekata. Jedan od njih je: Njegove rijeci “proucavanje sihra nije pokudeno (ruzno)”. Ako misli da to nije ruzno sa aspekta razuma, onda mu se suprostavljaju Mu’tezile koje ga zabranjuju, a ako smatra sa aspekta seriata onda mu je odgovor ovaj plemeniti ajet:

“I povode se za onim sto su sejtani o vladavini Sulejmanovoj kazivali...”, u kome se jasno nazire pokudenost ucenja sihra. Takoder se odgovor nalazi i u sahih-hadisu: “Ko ode gataru ili vracu, porekao je ono sto je objavljeno Muhammedu.”[16]

U “Sunenu” se kaze: “Ko zaveze cvor i puhne u njega, napravio je sihr.”

Sto se tice njegovih rijeci: “Ucenjaci su slozni da nije zabranjeno uciti sihr”, postavljamo pitanje kako se moze reci pored ajeta i hadisa koje smo naveli, da nije zabranjen? Da bi se moglo kazati da je ulema saglasna u vezi sihra, treba dokazati da su se sa ovakvim stavom slozili najeminentniji islamski ucenjaci, ili barem vecina njih. Gdje su njihove izjave o tome?

Sto se tice njegova svrstavanja sihra u sadrzaj kur’anskog ajeta: “Reci: Zar su isti oni koji znaju i oni koji ne znaju...?” (Ez-Zumer:9), moze se kazati da ovaj ajet upucuje na pohvalu ucenjaka u seriatskim znanostima.

Zatim njegovo insistiranje da je ucenje sihra stroga obaveza kako bismo ga mogli prepoznati i od njega razlikovati mu’dzizu. Takvo misljenje je slabo, ili, jasnije receno, neispravno, jer je najvelicanstvenija mu’dziza naseg Poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, plemeniti Kur’an kojem je laz strana i koji je od Mudrog i Hvaljenog. Spoznaja njegove nadnaravne prirode se ne zasniva na poznavanju sihra. Zatim, poznato je da su ashabi i tabi’ini, te islamski ucenjaci razlikovali mu’dzizu od onoga sto to nije i nisu ucili niti poducavali sihru. Allah najbolje zna.[17]

5. Ebu Hajjan u djelu “El-Bahrul-Muhit” rekao je: “Stav o ucenju sihra moze se ovako posmatrati: Ako se ucenjem sihra velica nesto ili neko mimo Allaha kao sto su zvijezde i sejtani, imajuci na umu ono sto je rekao Uzviseni Allah, bez sumnje je to kufr. Nije dozvoljeno uciti ga niti raditi po njemu, jer je cilj njegova ucenja prolijevanje krvi i rastavljanje supruznika i prijatelja. Ako nista od gore spomenutog nije cilj, ali ipak postoji mogucnost da bude, i u tom slucaju nije dozvoljeno ucenje sihra niti rad po njemu. Sve sto se zasniva na zabludama, obmanama i vracanju, nije dozvoljeno uciti jer je to krivi put. Ako, pak, sihirbaz ima za cilj zabavu i igru, i da svijetu pokaze svoju okretnost i brzinu, u tom slucaju je ucenje sihra samo pokudeno.”[18]

Mislim da ovaj odgovor je dobar i hvale vrijedan i trebalo bi se na njega oslanjati.

--------------------------------------------------------------------------------

[1] El-Muvetta’: 628.

[14] El-Mugni: 10/106.

[15] Preneseno od Ibnu Kesira 145/1.

[16] Prenose ga èetvorica autora Sunena i El-Bezzar sa dobrim lancem prenosilaca. Takoðer ga prenosi i Muslim s dodatkom “i ne prima mu se namaz èetrdeset dana.”

[17] Tefsir Ibnu Kesir 145/1.

[18] Prenosi se iz “Revai’ul-bejan” 1/8