| Mladi-Musliman | Datum: Petak, 18-Sep-2009, 11:14 PM | Poruke # 1 |
Super Level 10
Grupa: Super Administrator
Poruka: 419
Status: Offline
| Svake srijede i cetvrtka on je organizovao sijela. Na tim sijelima, on je nosio svoje grijehe i grijehe svih onih koji su ga slušali. Sve dok nije došao jedan dan.
Voljeli smo tog covjeka i voljeli smo njegova sijela. Ovoga je branio, drugog je kudio, sve nas je nasmijavao.
Ali smo se bojali, istovremeno svi mi, njegova oštra jezika, jer nam je mogao reci nešto, zbog cega bismo cijelu sedmicu bili ismijavani.
Tako je bilo dok nije došao jedan utorak. Došao je u svoj ured. Nije bio onaj prijašnji. Sjeo je za sto, nešto pisao i govorio: „Gospodaru moj, oprosti mi! Gospodaru moj, oprosti mi!
Primi moje pokajanje! Uistinu si Ti Onaj Koji prima pokajanje i Koji je mnogo milostiv!" Stali smo mu se smijati. Mislili smo da nas sada želi zabaviti na taj nacin.
Dobacivali smo mu. Medutim, on nikome nije odgovarao. Sjedio je do jedanaest sati i nikome od nas ni na jednu rijec nije odgovorio. Ustao je i otišao bez ijedne rijeci.
Otišao je do mesdžida. Nismo vjerovali. Otišao sam u kancelariju, a zatim za njim do mesdžida da vidim je li istina ono što vidim ili ne. Vidio sam ga da se abdestio i da staje u mesdžidu.
Donio je tekbir „Allahu Ekber", ucio, zatim otišao na ruku, zatim se vratio sa rukua i uspravio, zatim otišao na sedždu, a zatim, tako mi Allaha, nije se dignuo sa sedžde.
Nije se dignuo sa sedžde, sve dok se nije zacuo ezan za podne namaz. Dignuo se sa sedžde, upotpunio i završio namaz. Zatim je došla srijeda. Cekali smo ga u njegovom uredu.
Nije nazvao, niti je odgovorio na naše pozive. Cetvrtak: nije nazvao, niti je odgovorio na naše pozive. Petak: nije nazvao, niti je odgovorio na naše pozive.
Subota: otišli smo do njegova ureda i zatekli ga u njemu. Ponavljao je: „Gospodaru moj, oprosti mi! Primi moje pokajanje!
Uistinu si Ti Onaj Koji prima pokajanje i Koji je mnogo milostiv!" Jedan od nas mu je rekao:
„Covjece! Dat cu ti stotinu hiljada samo za adresu jedne od tvojih djevojaka!" Nastojali smo ga nasmijati. Nije odgovorio, vec je zaplakao, ustao i htio da ode.
Uhvatio sam ga za ruku i rekao mu: „Covjece! Ovaj dan smo se za tebe pripremili, pa nam reci nešto."
Pogledao me i rekao mi: „Misliš da placem zbog toga što ne mogu da uzvratim tebi i ovome?! Ja, uistinu, placem što nisam bio svjestan Allaha, dželle dželaluhu,
a On je visoko iznad Arša! Cuje ovoga miskina kako mi kaže da ce platiti stotinu hiljada, samo da ucinim grijeh svome Gospodaru!" Rekao sam mu:
„Tako mi Allaha! Necu te pustiti sve dok mi ne kažeš šta se desilo!" Rekao mi je: „U utorak, imao sam sastanak sa tri djevojke. Bio sam kod jedne, a zatim krenuo do druge.
Vozio sam se ulicom. Iza mene je išlo auto. Pratilo me je u stopu. Ako bih stao i ono bi stalo. Ako bih krenuo brže i ono bi krenulo brže.
Odjednom sam stao, a ono je, neocekivano, projurilo velikom brzinom pored mene. Zacula se škripa guma, lom,
jauk. Prišao sam autu. Glava mu je probila šofer-šajbu. Bila je sva u krvi. Prsa su mu pritisla svirenu. Noge su mu bile priklještene. Polahko sam ga izvukao.
Nije bilo kosti, a da nije bila slomljena. Gledao sam ga. Okupljeni ljudi su plakali, a ja, tako mi Allaha, nisam plakao. Sjeo sam i gledao u njega.
Gledao sam njegovo lice obliveno krvlju i u njemu vidio svoje lice. Dok sam šutio i gledao ga, neko mi je prišao uhu i rekao:
'Slušaj! Ovoga puta, njega smo uzeli a tebe ostavili! Drugi puta, tako mi Allaha, tebe cemo uzeti!' Okrenuo sam se. Tako mi Allaha, nikoga nisam vidio!
Rijeci su mi se ponavljale: 'Slušaj! Ovoga puta, njega smo uzeli, a tebe ostavili! Drugi puta, tako mi Allaha, tebe cemo uzeti!'
Vratio sam se. Rekao sam sebi: 'Da sam ja bio umjesto njega, da sam ja uzet, a moja soba puna je CD-ova, filmova, slika i albuma, šta bi bilo sa mnom?
Allah me je ostavio u životu ne bi li se prošao svega ovoga!' Pokupio sam ih sve u vrecu i podigao da bacim u kontejner za smece.
Skupio sam u njima sve dunjalucke šejtane! Kao da sam vidio kako mi se obracaju govoreci: 'Ne bacaj nas! Gledaj nas! Zadrži nas!' Medutim, ja sam mislio samo na rijeci:
'Tako mi Allaha, drugi puta, tebe cemo uzeti!' Bacio sam vrecu i sve se polomilo. Sve se polomilo i sve moje dunjalucke žudnje su prestale!" Ovaj naš brat, koji se na ovakav nacin vratio svome Gospodaru, tako mi Allaha pored Kojeg nema drugog boga, kada bih sada spomenuo njegovo ime,
mnoga naša srca bi zaplakala iz poštovanja prema njemu. Ovaj naš brat, sada se nalazi na jednom od islamskih ratišta. Allah, dželle dželaluhu, ga vidi. Mi ga smatramo dobrim,
a Allah ce mu obracun svidati. Tako mi Allaha, mnogi ljudi ga ne poznaju, a dove za njega! Mnogi ljudi nisu ga ni vidjeli uživo, a dove za njega! Allah, dželle dželaluhu,
je dao da ljudi piju njegovu ljubav, kao što piju vodu! OVOME COVJEKU JE DOŠAO ONAJ KOJI OPOMINJE A TEBI?! JE LI TEBI DOŠAO OPOMINJAC?! HOCEŠ LI ISKAZATI SVOJ POVRATAK ALLAHU PRIJE NEGO LI TI SMRT DOÐE?! HAJDE, ISKAŽI GA SVOJIM SRCEM I SVOJIM JEZIKOM ISKRENO! PONAVLJAJ: GOSPODARU MOJ, TEBE UZIMAM ZA SVJEDOKA DA TI SE KAJEM ZA SVE GRIJEHE! GOSPODARU MOJ, OPROSTI MI I PRIMI MOJE POKAJANJE!
|
| |
| |
