1. Ebu Hanife, Allah mu se smilovao, je rekao: “Bit ce ubijen na osnovu opcih dokaza (iz hadisa), i zato sto je sihr zlo koje je rezultiralo ubistvom muslimana, a ubistvo muslimana zahtijeva ubistvo zimmije (sticenikom iz druge vjere u muslimanskoj zemlji).”[6] 2. Malik, Allah mu se smilovao, rekao je: “Ne treba ubiti sihirbaza sljedbenika knjige (kitabiju) osim ako je on svojim sihrom ubio nekoga. Ako takav sihr nanese stetu muslimanu, koja nije u skladu sa ugovorom koji je zimmija potpisao sa islamskom drzavom, on time sam krsi ugovor te postaje dozvoljeno njegovo ubistvo. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije ubio Lubejda Ibnul-Ea’sama zato sto se on nikada nikome nije svetio zbog sebe licno, i zato sto se bojao ako ga ubije da se time ne prosiri smutnja medu muslimanima, i njegovim saveznicima iz redova ensarija.[7]
3. Safija, Allah mu se smilovao, rekao je: “Nije dozvoljeno ubiti sihirbaza iz redova krscana ili jevreja, osim ako je on nekoga ubio svojim sihrom. U tom slucaju ga je dozvoljeno ubiti.”[8]
4. Ibnu Kudame, Allah mu se smilovao, rekao je: “Sto se tice sihirbaza pripadnika ehli-kitabija, on se ne ubija osim ako je on sam ubio svojim sihrom. Uglavnom se ubija iz odmazde, kao sto je utvrdeno da je Lubejd ibnul-Ea’sam opsihrio Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. On ga nije ubio. Sirk je tezi od sihra, a kafir se radi sirka ne ubija. Postojeci dokazi govore da musliman sihirbaz bavljenjem sihrom postaje kafirom. Tako je neispravna analogija da se pripadnici drugih vjera trebaju ubijati zbog sihra, jer kada ozenjen krscanin pocini zinaluk, zbog toga nece biti ubijen, dok musliman biva kamenovan.”[9] Allah najbolje zna.
[6] El-Mugni: 10/115.
[7] “Fethul-Bari”: 10/236.
[8] Fethul-Bari: 10/236.
[9] El-Mugni: 10/110.
