Tako su ashabi propise vjere učili direktno od Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve selem, onoga koji je poslan da prenese Božiju objavu cijelom čovječanstvu i da je pojasni i verbalno i praktično kroz svoj život. Od njega su učili kako se klanja, slijedeći tako njegove riječi: « Klanjajte kako mene vidite da klanjam.» (Buharija). Učili su i kako se obavlja hadždž, jer im je Poslanik kazao: « Od mene naučite vaše obrede.» (obrede hadždža) ( Muslim).

Njihovo slijeðenje Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, je išlo do te mjere da su činili sve što je i on činio i ostavljali sve ono što je on ostavljao, ne pitajući za razlog i mudrost njegovih postupaka.
Bilježi Buharija od Ibn Omera, radijallahu anhu, da je rekao: « Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je jedne prilike uzeo svoj zlatni prsten, pa i ljudi uzeše svoje prstenje. Zatim ga Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, baci i reče: « Ja ga više nikada neću staviti na svoju ruku.» Nakon toga i svi prisutni baciše svoje prstenje.» (Buharija).
Bilježi Ebu Davud od Ebu Seida El-Hudrija, radijallahu anhu, da je rekao: « Jedne prilike dok je predvodio ashabe u namazu, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, skide svoju obuću i stavi je sa svoje lijeve strane. Kada su to vidjeli ashabi i oni skidoše svoju obuću. Nakon što je završio sa namazom Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ih upita: « Zbog čega ste vi skinuli svoju obuću?» « Vidjeli smo tebe da si skinuo obuću, pa smo i mi skinuli svoju.»- odgovoriše ashabi. Na to Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: « Došao mi je Džibril i obavijestio me da mi je na obući nečist.»
Poslanikovi drugovi su nastojali da prisustvuju svakom medžlisu (kružoku) sa Poslanikom, tako da su se neki svakodnevno smjenjivali u odlasku na te kružoke, da im nešto od objave i znanja ne bi promaklo.
Bilježi Buharija od Omera ibn El-Hattaba, radijallahu anhu, da je rekao: « Ja i moj komšija ensarija smo stanovali kod Benu Umejje i svakodnevno smo se mijenjali u odlasku kod Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Jedan dan je odlazio on, a drugi bih ja. Kada bih ja odlazio, obavijestio bih ga šta je taj dan došlo od objave i o drugim stvarima, a kada bi on odlazio, on bi mene obavještavao.» (Buharija, Muslim i drugi).
Među ashabima je bilo i onih koji bi znali preći i velike razdaljine da bi od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, saznali neki šerijatski propis.
Bilježi Buharija u svome «Sahihu» od 'Ukbe ibnul-Harisa da ga je jedna žena obavijestila kako je ona zadojila i njega i njegovu ženu. On je odmah uzjahao svoju jahalicu- bio je u Mekki- i zaputio se ka Medini do Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Kada je stigao upitao je Poslanika o šerijatskom propisu o tome kada se čovjek oženi ženom, neznajući da mu je ona sestra po mlijeku. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mu je na to odgovorio: « Kako kad je već rečeno, tj. propis je odveć poznat.»

Na ovaj način su ashabi vodili brigu o Sunnetu, poslaničkom naslijeðu, slijedili sve ono što je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, radio, naredio i preporučio da se radi. Nakon smrti Allahova Poslanika, ashabi su na drugi način pokazivali svoju brigu za Sunetom. Prije svega učili su hadise napamet, ispitivali ispravnost seneda (lanca prenosilaca), putovali radi prikupljanja hadisa i sve to sabrali i zapisali i tako dostavili generacijama poslije njih.
Poslanikovi drugovi, ashabi su shvatili veličinu odgovornosti koja im je bila na vratu, a to je sačuvati Allahov šerijat, sprovesti ga u praksu, a zatim ga dostaviti drugim generacijama kao emanet koji su preuzeli od Poslanika. Oni su najdosljednije ispunili svoj emanet, emanet prenošenja vjere, i taj osjećaj velike odgovornosti proizilazi iz onoga što su naučili od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, poput hadisa: « Dostavite od mene pa makar jedan ajet...» (Buharija), te hadisa: « Neka Allah usreći onoga ko čuje ove moje riječi, shvati ih i prenese onako kako ih je čuo, jer možda onaj kome se prenese bolje shavti od onoga ko je prenio.» ( Ebu Davud i Tirmizija)
Ovdje, takoðer, možemo spomenuti i hadis u kojem je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: « Ko na mene namjerno slaže, neka pripremi sebi mjesto u vatri» (Džehennemu). (Buharija), kao i hadis: « čovjeku je dovoljno laži da prenese sve što je čuo.» (Muslim).
Zbog toga su ashabi, i pored velike brige da prenesu emanet vjere, bili veoma oprezni u prenošenju hadisa od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Prenosili su samo one hadise u čiju autentičnost su vjerovali. Navest ćemo samo neke njihove izjave koje potvrðuju prethodno kazano.
Od Enesa, radijallahu anhu, se prenosi da je rekao: « Da se ne bojim da neću pogriješiti pričao bih vam o stvarima koje sam čuo od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i to zbog toga što sam ga čuo da kaže: « Ko na mene namjerno slaže neka pripremi sebi mjesto u Džehennemu.» ( Ed-Darimi u svome Sunenu- 1/67)
Prenosi se od Ibn Sirina da je rekao: « Enes je rijetko prenosio hadise od Allahova Poslanika, a kada bi prenosio, govorio bi: « Ili onako kako je kazao Allahov Poslanik.» ( Ibn Madže i Ed-Darimi).
Prenosi se i do Eš-Ša'bija i Ibn Sirina da je se Ibn Mesudu, nekada kada bi kazivao neke hadise, mijenjala boja lica i govorio bi: « Ovako ili slično tome, ovako ili slično tome.» ( Ed-Darimi u svome Sunenu, 1/72)
Kaže Abdurrahman ibn Ebi Lejla: « Doživio sam stotinu i dvadeset ensarija, drugova Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, i svaki od njih je, kada bi kazivao neki hadis, želio da je to umjesto njega učinio njegov brat. A kada bi bili upitani o nekom pitanju, svaki od njih je želio da umjesto njega na to pitanje odgovori njegov brat.» U jednoj predaji stoji: « Kada bi neko od njih bio nešto upitan, uputio bi onoga ko pita na svoga brata, i tako su svi činili dok pitalac nebi došao ponovo do onog prvog.» ( Ibn Abdil-Berr, Džami'u bejanil-'ilm ve fadlihi)

Mnogi od ashaba su znali mahsuz putovati da bi se uvjerili u autentičnost nekog hadisa kojeg su čuli od Allahovog Poslanika. Tako je Ebu Ejjub otputovao u Egipat do 'Ukbe ibn 'Amira da bi ga upitao za hadis kojeg su od Allahovog Poslanika čuli samo njih dvojica. Kada je stigao u Egipat, o njegovom dolasku je ubrzo bio upoznat i Mahled El-Ensari, emir Egipta, koji požuri da se susretne sa njim. Kada su se sreli emir ga zagrli i upita: « Šta te je dovelo, Ebu Ejjube?» «Hadis kojeg sam čuo od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a kojeg nije čuo niko do ja i 'Ukbe, pa mi daj nekoga ko će me uputiti gdje stanuje. » -odgovori mu on. On i posla sa njim ko će mu to pokazati. Kda je 'Ukbe obaviješten o njegovom dolasku, on mu pohita u susret, pa kada ga srete zagrli ga i upita: « Šta te je dovelo, Ebu Ejube?» On mu odgovori: « Hadis kojeg sam čuo od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a kojeg nije čuo niko do ja i ti, a odnosi se na prikrivanje vjernikove mahane.» Ukbe mu reče: « Da, čuo sam Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da kaže: « Ko sakrije mahanu vjernika na dunjaluku, Allah će sakriti njegovu mahanu na Sudnjem danu.» « Istinu si rekao.» -reče mu Ebu Ejjub, a zatim ode do svoje jahalice, uzjaha je i zaputi se ka Medini.» ( Ma'rifetu 'ulumil-hadis).
Ebu Bekr, radijallahu anhu, je bio jedan od ashaba koji su posebnu pažnju posvećivali postupanju po hadisima. Kada bi mu bilo postavljeno neko pitanje, uvijek je o tome konsultovao i ostale ashabe i pitao ih da li o tome postoji neki hadis.. Bilježi Ebu Davud u svome Sunenu i Tirmizija u El-Džami'u od Ibn Šihaba Ez-Zuhrija,a on od Kubejse ibn Zu'ejba da je rekao: « Jedna starica je došla kod Ebu Bekra da ga upita šta joj pripada od nasljedstva. Ebu Bekr joj je odgovorio: « Po Allahovoj Knjizi ne pripada ti ništa, a i po Sunnetu Allahova Poslanika, neznam da ti išta pripada. No, ti se vrati dok ja ne upitam.» O tome je upitao ashabe, pa mu Mugire ibn Šu'be reče: « Prisustvovao sam kada joj je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, dodijelio jednu šestinu.» Ebu Bekr upita: « Ima li još neko s tobom (da to posvjedoči)?» Na to ustade Muhammed ibn Mesleme i to posvjedoči i reče isto što je rekao i Mugire. Ebu Bekr sprovede hadis i starici dodijeli šestinu.»