Jedne noći sam se vratio sa sijela. Bilo je oko tri sahata ujutro. Moja žena i kćerka su bile u dubokom snu. Ušao sam u susjednu sobu kako bih ostatak noći proveo uz video gledajući pokvarene filmove. To je vrijeme kada Allah dž.s., silazi i govori: "Da li ima neko dovu da Mi uputi pa da mu je uslišam? Da li ima
neko oprosta da traži pa da mu oprostim? Da li ima neko želju pa da mu je ispunim?" Iznenada sobna vrata se otvoriše, kad ono moja kćerkica koja nije napunila ni pet godina. Njen pogled bio je pun prezira. Rekla mi je : "Babo! Sramota je to! Zar se Allaha dž.s. ne bojiš?!" Ponovila je to tri puta, a zatim zatvorila vrata i otišla. Bio sam zaprepašten. Ugasio sam video, zbunjen sjeo, a njene riječi su odzvanjale u mojim ušima. Bile su ubojite. Ustao sam za njom a ona je već otišla u postelju. Bio sam izbezumljen. Ne znam šta me je spopalo u to doba. Za nekoliko trenutaka trebalo je nastupiti vrijeme sabahskog ezana, koji će razbiti ovu zastrašujuću noćnu tišinu i pozvati na sabah.
Uzeo sam abdest i otišao u džamiju. Nisam osjetio neku posebnu želju za namazom. Ono što me je zaokupljalo i zabrinjavalo bile su riječi moje male kćerkice. Ikamet je proučen i imam je zanijetio. Proučio je nesto iz Kurana, pao je na sedždu, a ja za njim. Nisam ni stavio čelo na zemlju, a rasplakao sam se ni sam
ne znajući zašto. Ovo je prvi put da padnem na sedždu Allahu dž.š., poslije sedam godina. Od tog plača iz mene je izašao sav kufur, licemjerstvo I nevaljalština. Osjetio sam da je kroz mene strujao iman. Nakon namaza ostao sam malo duže u džamiji. Potom, vratio sam se kući i nisam ni oka sklopio prije nego
što sam otišao na posao. Kada sam ušao kod kolege iznenadio se što me ovako rano vidi, jer sam zbog provoda do kasno u noć uobičajio dolaziti kasno na posao. Kada me je upitao za razlog, rekao sam šta mi se sinoć desilo. Rekao mi je : "Zahvali Allahu dž.š., sto ti je podario ovu malu kćerku koja te je iz gafleta
probudila i smrt te nije zadesila dok si u ovakvom stanju bio." Kada je nastupilo vrijeme podne-namaza bio sam umoran, jer već dugo nisam spavao. Zamolio sam kolegu da preuzme moj posao i vratio sam se kući da se malo odmorim.
Silno sam želio da vidim svoju kćerkicu koja je bila sebep moje upute i mog povratka Allahu dz.s. Ušao sam u kuću. Moja žena je plakala. Upitao sam je šta je bilo, a njen odgovor odjeknuo je poput groma:"Tvoja kćerka je umrla!" Od silnog šoka nisam se mogao kontrolisati. Počeo sam plakati. Nakon sto sam se
smirio, prisjetio sam se da je sve što se desilo iskušenje od Allaha dž.š., da iskuša moj iman. Zahvalio sam Allahu dž.š., podigao slušalicu i nazvao prijatelja i zamolio ga, da dodje da mi pomogne. Prijatelj je došao. Uzeo je dijete ogasulio i opremio je, a zatim smo joj klanjali dženazu. Potom, otišli smo na mezarje i moj prijatelj mi je rekao: "Ne priliči da je neko drugi spusti u mezar osim tebe." Uzeo sam je, zaplakao i spustio u mezar. Ja nisam ukopao svoju kćerku, nego sam ukopao NUR koji mi je osvijetlio put u životu. Molim dragog Allaha dž.š., da je učini mojom zaštitom od Vatre i da nagradi moju strpljivu ženu najboljom nagradom.
101 TEOBA HANI EL-HADZDZ
