Mladi-Musliman | Datum: Utorak, 09-Mar-2010, 12:47 PM | Poruke # 1 |
Super Level 10
Grupa: Super Administrator
Poruka: 419
Status: Offline
| Da li možemo za sebe reći da je naša kondicija na nivou? Da li smo zadovoljni s njom? Redovno kretanje je jako dobro za naše tijelo o kojem mi sami moramo voditi brigu. Ne smijemo postati lijeni pa da nam i minimalno kretanje predstavlja problem, napor ili da kod nas izaziva lijenost. Savremeni mediciniski naučnici su se složili da obavljanje fizičkih vjezbi, poput brzog hodanja, trčanja, vožnje bicikla ili plivanja, od 20 do 30 minuta- dva ili tri puta sedmično, pomaže u zaštiti od angine pektoris i srčanog udara. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nas podstiče na fizičku aktivnost. On se takmičio sa svojim ashabima i sa Aišom radijallahu anha, podučavao je ashabe gađanju i podsticao ih na jahanje konja. Omer ibn Hattab radijallahu anha, je rekao: Podučavajte svoju djecu plivanju, gađanju i jahanju konja.’ Džabir ibn Abdullah, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:“Sve što nije spominjanje Allaha, to je besposlica i igra, u to ne spada četvoro: igranje čovjeka sa svojom suprugom, treniranje svoga konja, kretanje između dva odredišta i podučavanje plivanju.“ (Hadis bilježi Nesai ) Jedan vid aktivnosti je noćni namaz. To je ibadet Allahi i trening za tjelo. Selman radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: Klanjajte noćni namaz. To je običaj dobrih ljudi prije vas. Na taj način se odklanja bolest od tjela. (Bilježi Ahmed i Hakim) Postoji vise vidova fizičke aktivnosti. Od davnina se znalo za koristi fizičkih aktivnosti i na to su podsticali oni koji su pisali o Poslanikovoj medicini. Ibn Kajjim kaže: Jahanje konja, gađanje strijelom, hrvanje i takmičenje spadaju u fizičke aktivnosti. To odklanja hronične bolesti. (Ibn Kajjim, Poslanikova medicina) Nije obaveza da se ta aktivnost izvodi svakoga dana. Istraživači su zaključili da upražnjavanje fizičke aktivnosti poput brzoga hodanja, trčanja, plivanja i sl., dva ili tri puta nedeljno, može biti dovoljno za ispunjavanje cilja, ukoliko se redovno izvrčava. Ovdje postoji jedno zlatno pravilo, a to je da čovjek ne treba da prelazi svoju prirodnu snagu. Povećanje tereta treba da bude postepeno i da ne dovede do upale mišića i tekobe pri aktivnostima. Još gore je kada se pretjeruje u treniranju i sportu dotle da se naškodi zdravlju. Pretjeranje u tjelesnim aktivnostima je pokuđeno kao i pretjerivanje u svim drugim stvarima. Iz tog razloga umjerenost je garancija uspjeha, naročito kod starijih od četrdeset godina i onih koji nisu pripremljeni i istrenirani. Ovo ne znači da se stariji ljudi trebaju da se odreknu fizičkih aktivnosti. Ovo je potpuno pogrešno. Ove aktivnosti su korisne za sve uzraste u sve su korisnije što je čovjek stariji. Hodanje odgađa gubitak minerala iz kostiju i umanjuje mogućnost lomova koji se često dešavaju kod starijih. Aktivnost: Kalorija na sat: Spavanje 65 Ležanje 77 Sjedenje 100 Opušteno stajanje 105 šivanje 135 Brzo kucanje na kompijuteru 140 Blagi napor 170 Sporo hodanje (5km/h) 200 Bavljenje zanatom 240 Aktivni sport 290 Teški sport 450 Cijepanje drva 480 Plivanje 500 Trčanje (10km/h) 570 Sport velikog inteziteta 600 Hodanje (10km/h) 650 Penjanje uz stepenice 1100
|
|
| |